Zajednička saradnja tako što slušamo jedni druge
U radionici laboratorija za inovacije kod B.Braun, interdisciplinarna grupa stručnjaka traži odgovore na velika pitanja zdravstvenog sistema.
To je eksperiment. To je takođe početak dijaloškog procesa, kojim se B. Braun više otvara kako bi podelio svoju stručnost.
Teška, crvena metalna vrata na prizemlju nekadašnje fabričke zgrade je granica: Dnevna rutina i poslovi proveravaju se ovde. Ko god pređe ovaj prag i popne se uz stepenice, treba biti spreman da se uključi u nove ideje i perspektive. Citat vozača trkaćih vozila Maria Andrettija visi na zidu: "Kada sve izgleda kao da je pod kontrolom, ne krećeš se dovoljno brzo.” Poster u stubištu poziva: "Napusti svoju zonu komfora." Ni u kojem slučaju je svako spreman da to učini.
Dobrodošli u werk_39, laboratorij za inovacije B. Braun-a
"Ovo je neutralno mesto," navodi Anton Feld, stručnjak za osmišljavanje dizajna i moderator, dok radi završne pripreme u prostornom, otvorenom području radionice. U werk_39, B. Braun inženjeri i tehničari rade na novim proizvodima, a zajedno s bolničkim timovima rade na poboljšanju efikasnosti u operacionim salama. Veruje se da nema snažnijeg alata od ljudskog mozga čak i u 21. veku. Sve što je potrebno za njegov pravilan rad jesu pravi uslovi.
„Mi podržavamo učesnike u radionicama kroz mentorstvo i analizu te pomažemo u identifikaciji problema i bolnih tačaka.“
KORAK 1: POKRENUTI
Tog dana u kasno leto u Tuttlingenu, Nemačka, dizajn proizvoda je naišao na veći problem: "Kako možemo povećati efikasnost i pravednost u zdravstvenom sistemu?" Stručnjaci iz cele Evrope su se sastali u ovoj multidisciplinarnoj radionici. Zdravstveni ekonomist Axel Mühlbacher dolazi iz Brisela. WHO savetnica Ilona Kickbusch dolazi iz Berna. Lekar i startup preduzetnik Paul Brandenburg dolazi iz Berlina. Zajedno s filozofkinjom Weyma Lübbe, IoT stručnjakom Tobiasom Gebhardtom i hirurgom Florianom Sommerom, došli su kako bi razgovarali o budućnosti. Ali ne s uobičajenom talk show logikom, gde sve pršti od pomodnih reči i gde svatko brani svoju sopstvenu poziciju. Umesto toga oni napuštaju svoju zonu komfora i sastaju se radi zajedničke svrhe.
„To je eksperiment. Ne znamo šta ćemo dobiti danas kao rezultat. To je ono što je zaista uzbudljivo!“
STEP 2: DISCOVER
Maksimalno pravedan i efikasan zdravstveni sistem: Napravimo jedan brzi korak unazad. Nemačka je na to potrošila 375 milijardi evra u 2017. godini. To je približno 11 procenata nemačkog bruto domaćeg proizvoda - 1992. godine to je bilo samo devet procenata. I prema OECD-u, globalni zdravstveni troškovi će se više nego udvostručiti do 2060. godine. U isto vreme, siromašni ljudi u Nemačkoj imaju deset godina niži očekivani životni vek od imućnih. Šta se može učiniti?
Grupa pravi stanku, upoznaje se s temom i počinje diskusiju o temi. Radionica se manje vodi s podija, a više je otvorena grupna diskusija. Potrebno je malo privikavanja. Učesnici prvo prave beleške. Izrazi. Pristupi. Definicije. Feld zapisuje sve na velikoj beloj ploči sa zelenim čarobnim markerom. To je "atmosfera za brainstorming", kako on to opisuje.
Axel Mühlbacher: “Iskreno, ne znam šta je tačno pravednost. I do sada ne postoji prihvaćeni pristup za merenje efikasnosti u zdravstvenom sistemu. Tako da bi se nešto zaista veliko trebalo dogoditi, ako za šest časova smislimo eureka momenat." (smeh)
Weyma Lübbe: “Zapravo bi takođe morali razgovarati o istorijsko intelektualnoj vezi između pravednosti i efikasnosti. Kako to da se ekonomisti koncentrišu na efikasnost i prepuštaju ostalim disciplinama da razmišljaju o pravednosti?"
Paul Brandenburg: ”Da li su to čak i pravi izrazi?”
Ilona Kickbusch: ”Ovde se podrazumeva da ljudi imaju pravo na zdravlje. Ali to nije slučaj za 50 procenata čovečanstva. Postaju istovremeno bolesni i siromašni.”
Markus Strotmann: “Na nama je da pronađemo polaznu tačku naše diskusije. Šta zdravstveni sistem treba da poduzme?”
KORAK 3: EKSPERIMENT & IZGRADNJA
10:30 a.m. pauza za kavu. Ipak, umesto da se povuku iz debate ili povuku u privatnost ekrana pametnog telefona, učesnici radionice nastavljaju dalje: formiraju manje grupe, razgovaraju, sumnjaju, razmišljaju - rade. Werk_39 uspostavlja vezu između analognog porekla od B. Braun i digitalnog društva i društva znanja. S druge strane, istorijske C-stezaljke iz fabrike služe kao držači informativnog materijala.
Materijal za radionice, kao olovke ili samolepljivi listići (post-it notes), čuvaju se u starim drvenim kutijama za alat. Moderna informaciona arhitektura pametnih telefona, projektora i WiFi-a stoji u kontrastu s neozidanim zidovima, ogoljenim drvenim okvirima i kablovskim petljama - unutrašnja struktura zgrade je slobodno prikazana.
„Skloni smo da zaboravimo principe koji stoje iza metoda. Gledamo samo artefakte.“
A to je upravo ono o čemu je reč: posmatranje ispod površine. Učesnici radionice se slažu s ograničenjem diskusije na dva pitanja i dele ju na dve grupe:
Grupa A: Pristup zdravstvenom sistemu
Fraze pršte ogromnom prostorijom: "Ubrzavanje tempa", "To je zaista paradoksalno", "Samo 15 procenata pacijenata zna kako sistem tačno funkcioniše", "Ako ne košta ništa, onda ne vredi ništa". Prestanite sa slušanjem rada grupe Strotmanna, Kickbuscha, Sommera i Gebhardta samo jednu minutu i već ćete izgubiti trag. Menadžer, lekar, naučnik političkih nauka i osnivač startup-a se dobro međusobno nadopunjuju i pronalaze zajedničko tlo: "Svako ima pravo na pristup zdravstvenom sistemu."
Tobias Gebhardt: "Poboljšanje pristupa znači bolja kontrola."
Florian Sommer: "Šta tačno podrazumevate pod tim?"
Tobias Gebhardt: "Da, trebali bi to odrediti."
Ova izjava predstavlja temelj za matrice koju izrađuju na beloj ploči sa samolepljivim listićima i redovima crvenih i zelenih čarobnih markera. Jedna stvar postaje jasna: Niko ne može sam da reši ovaj problem. Nema brojeva koje možete pozvati i sve postaje bolje ili čak postaje dobro. Ljudima je potrebno više lične odgovornosti. Osiguravajuća preduzeća i zaposlenici trebaju koristiti podsticaje kao nagradu za efikasno ponašanje. Pružaoci usluga moraju da razviju raznovrsne terapije i ponude, koje zaista pomažu ljudima. Sve to je potrebno ujediniti. Dobra stvar je da ljudi zajedno rade.
Grupa B: Pravednost vs. efikasnost
Druga grupa u radionici bira drugačiji, više strukturisan pristup za svoju diskusiju. Filozofkinja Weyma Lübbe, ekonomista Axel Mühlbacher i liječnik Paul Brandenburg sede za malim, okruglim stolom i nastavljaju tihu, ali usijanu debatu. Između učesnika dolazi do ponovljenog intelektualnog ushićenja kada njihovi partneri u diskusiji iznesu nove, pametne formulacije ili preterivanja. Međutim saglasni su u vezi cilja: "Glavni deo problema nije manjak nege, već preterana nega koja nije za dobrobit pacijenata."
Weyma Luebbe: “Apsolutno tačno. Ali to još uvek nije inovativna propozicija.”
Paul Brandenburg: “Za mnogo ljudi, to nije beznačajno: Oni misle da sistem funkcioniše. I mnogo novca je izgubljeno u procesu. Kako ćemo tome stati na kraj?”
Axel Mühlbacher: “Bez merenja koristi za pacijenta, ne može postojati merenje efikasne zdravstvene zaštite.”
Weyma Lübbe: “Šta efikasnost znači za Vas? Promena u raspodeli dobara u kojoj je barem jedno lice u boljem položaju i niko nije u gorem? Ili mislite na raspodelu sredstava na najproduktivnije mesto?”
Axel Mühlbacher: “Šta je s ovim: Korist za pacijenta je orijentisana na pravednost.”
Weyma Lübbe: “Korist od kojeg pacijenta? To je problem kada odlučujemo ko će šta dobiti. U tom slučaju pravednost je presudna stvar, bez vrednosti između ostalog. Niko ne provodi politiku zdravstvene zaštite s rečima poput ‘Iako je ova radnja nepravedna, na bilanci je korisna stvar’. I to je dobra stvar.”
Axel Mühlbacher: “Dakle, efikasnost dolazi posle pravednosti. Čak bih se i ja tome pridružio s društvene perspektive.”
Paul Brandenburg: “U isto vreme rastrošan sistem je bespotrebno nepravedan.”
KORAK 4: PRENOS
Do kraja radnog dana debata se obično sve više strukturisala. Učesnici pružaju prednost najvažnijim temama putem metoda—metodama poput glasanje tačkama, gde stavite male obojene tačkice na pristupe koje preferirate. Fokus je na sledećim koracima, zadacima i mapama. I naravno, B. Braun radionica je takođe razvila mnogo ideja o tome kako sistem zdravstvene zaštite može bolje savladati izazove 21. veka:
- Pogrešni poticaji potiču pogrešnu dodelu sredstava.
- Brze, pametne nove ideje mogu sačuvati živote.
- Poboljšanje zdravstvenih veština pacijenta i obuka lekara i sestrinskih profesija.
Kod werk_39, međutim, ne radi se o artefaktima već o temeljnim načelima. Možda je vreme da se vratimo osnovama. Posebno kada je razvoj tako brz, teško je razdvojiti mogućnosti od rizika. Zbog toga B. Braun radionica menja fokus. “Naravno da se sistem zdravstene zaštite ne može odvojiti od društva,” navodi Ilona Kickbusch. “Posebno zbog toga što živimo u potrošačkom društvu, svako želi sledeću novu tabletu, novu terapiju.” Suprotno tome, to prirodno znači da se sistem zdravstvene zaštite može odlučno poboljšati samo investiranjem vremena, brige, znanja i tehnologije kada se promene stavovi društva. A to nije nemoguće: “U palijativnoj medicini mnogo toga se desilo u zadnjih pet godina,” navodi Florian Sommer. To iziskuje snažan dogovor prisutnih. “Novi proces zahteva manje sredstava i pruža pacijentima bolje iskustvo.”
I da li smo napredovali u pogledu pravednog sistema zdravstvene zaštite? “Teorija o pravednosti je teško i kontroverzno polje, ali bez obzira na to je neophodna,” navodi Weyma Lübbe. “Mnoge se stvari mogu nekako zabeležiti kada se razjasne, kao što pravednost ne znači uspostavljanje jednakosti. Može se reći da smo svi najviše jednaki kada više nismo živi.” Prostorija na trenutak utihne. Svi razmišljaju. U diskusiji na podiju ili u talk showu, svako se bori za vreme da govori. Ovde svi se međusobno slušaju. “Ponekad moraš biti i filozof,” navodi Markus Strotmann uz zamišljeni osmeh.
„Mnogo toga sam naučio. Razgovor će se nastaviti.“
Jedna radionica nikad nije krajna tačka. To je samo početak procesa. Da li su svi problemi rešeni? Naravno da nisu. Da li je vredelo? Apsolutno!
Šta je ostalo od dana radionice
Radionica za stručnjake u werk_39 bila je samo početak dugoročnog, uzbudljivog procesa. Želeli bismo diskutovati sledeća pitanja s Vama:
- Koji pozitivni podsticaji podstiču ljude da budu zdraviji i naprave manji pritisak na sistem zdravstvene zaštite?
- Na koji način možemo poboljšati zdravstvene veštine pacijenata, medicinskih sestara, lekara i menadžmenta u digitalnom dobi?
- Kako možemo odrediti korist za pacijenta od terapija na najracionalniji mogući način-i izbeći protraćenu negu?
- Koje nove tehnologije obećavaju?
- Kakve vrednosti su nama kao društvu potrebne da bi diskutovali o trajnom poboljšanju u sistemu zdravstvene zaštite?
Želite li učestvovati u našoj diskusiji? Pošaljite nam e-mail na lets-talk@bbraun.com.
Radujemo se Vašim upitima.