Claudia i Matthias Hatscher imaju poseban hobi: bračni par u svojim četrdesetima vole Marvelove filmove. Nekada su zajedno često odlazili u bioskop da gledaju filmove "Iron Man" ili "The Incredible Hulk". Takođe su svake godine posećivali gaming konveciju Gamescom u Kölnu. Od 2018. godine to je postalo skoro nemoguće. 

Zatim su Hatschersi čuli za mogućnost korišćenja dijalize kod kuće i stupili su u kontakt sa B. Braun. Medicinski tim je rešio prilagodbu stana za opremu dok su Hatschersi učestvovali u intenzivnim kursevima za obuku tokom nekoliko sedmica. Matthias Hatscher sada čisti svoju krv kod kuće, uz pomoć svoje supruge i mobilnog tima negovatelja – u prostoriji koja je posebno obnovljena za ovu svrhu.

Danas se razvija sve više terapija do te mere da ih pacijenti mogu sami primeniti, uz pomoć kompetentnih stručnjaka. B. Braun razvija razne programe kako bi podržao ovaj trend i nudi bezbednu, visoko kvalitetnu kućnu terapiju. Isti uključuju program za hemoterapiju kod kuće u Tajlandu, stoma negu kod kuće u Irskoj, kućnu parenteralnu prehranu u Velikoj Britaniji i kućnu dijalizu u Nemačkoj.

Lečenje ljudi kod kuće u njihovim dnevnim sobama umesto u bolnicama je pristup koji poboljšava kvalitetu života za mnoge pacijente. “Ljudi s ozbiljnim ili hroničnim bolestima često pate od depresije i anksioznosti. Imaju osjećaj da su bespomoćni i da nemaju mnogo kontrole nad svojim životom,” navodi Heike Spaderna, profesor zdravstvene psihologije na Univerzitetu u Trieru. Mogućnost biranja vremena terapije i raspolaganja više vremena za sebe i svoju porodicu čini veliku razliku u pogledu mentalnog zdravlja.

Claudia i Matthias Hatscher naručuju sve potrebne materijale koristeći posebnu aplikaciju. Primaju redovne posete od B. Braun kućnog servisa za održavanje opreme i podršku. Njihova mašina za dijalizu je priključena na internet i prenosi sve vitalne podatke, kao što je težina ili krvni pritisak kod pacijenta, lekarima u dijaloškom centru. Ako postoje bilo koji problemi ili neusaglašenosti, Hatscheri mogu nazvati svog trenera za dijalizu kod B. Brauna. Ako ovo lice nije dostupno, B. Braun servisna linija je non-stop dostupna. Matthias odlazi u centar za dijalizu u blizini Erfstadta (u regiji Kölna) samo jedan put u mesecu radi pregleda.

Ali da li je terapija kod kuće jednako efikasna i bezbedna kao u bolnici? Neki pacijenti se pribojavaju da će primiti samo drugorazrednu terapiju kod kuće. Ovo ne bi moglo biti dalje od istine, jer iskustva koja su prijavljena iz svih ovih kućnih terapija su ohrabrujuća. „Dijaliza kod kuće ima velike prednosti, takođe i s medicinskog stanovišta. Ljudi koji primaju svoju terapiju kod kuće su zdraviji i imaju bolje rezultate od pacijenata u centrima za dijalizu,“ izveštava Simone Klein, rukovoditeljica Servisa za hemodijalizu kod kuće u Nemačkoj. Razlog za to je jasan: u centru za dijalizu pacijenti idu na dijalizu tri puta u sedmici. Kao rezultat toga otrovi se skupljaju u krvi i stanje pacijenta se pogoršava, posebno tokom duge pauze preko vikenda. “Kod kuće pacijenti mogu češće raditi dijalizu ili za duži period, što uklanja pauzu u terapiji vikendima. Mogu jednostavnije integrisati dijalizu u svoju svakodnevnicu. Više vremena za dijalizu i manje stresa tokom procedure je takođe lakše za telo i ne umara pacijenta toliko.” Većina pacijenata na dijalizi nije više sposobna da radi. Njihova tela su previše iscrpljena od postupka dijalize, koji se često mora izvesti što je brže moguće. Matthias Hatscher je mogao da nastavi sa svojim poslom. Radi puno radno vreme kao poslovni službenik.

Kada je pacijentima potrebna parenteralna prehrana, oni se takođe bolje oporavljaju kod kuće nego u bolnici. Ljudi koji se oslanjaju na ovu vrstu prehrane pate od bolesti probavnog sistema, kao što je crevna opstrukcija ili rak jednjaka. Moraju se intravenozno hraniti, jer njihov probavni sistem više ne može izvršavati taj zadatak - za neke to može biti terapija za celi život. „Pacijenti koje mi podržavamo kod kuće i koji sami sebi daju infuzije ne samo da imaju bolju kvalitetu života, već su manji izgledi za pogoršanje njihovog stanja i komplikacije, te se sveukupno brže oporavljaju,” izveštava Zbigniew Zapalowski, koji upravlja B. Braun projektom za parenteralnu prehranu kod kuće u Sheffieldu, Velika Britanija. U poređenju s pacijentima u bolnicama, pacijenti s kućnom negom su takođe pokazali bolju spremnost za saradnju. To znači da su bolje pripremljeni za nastavak terapije i na primer da postoji manje izgleda da će samovoljno prestati uzimati svoje lekove. “Pacijenti koji će se morati nositi s jednom takvom neugodnom procedurom celi život su neverojatno sretni kada mogu voditi što normalniji život,” ističe Zapalowski.  

Uz bolju kvalitetu života za pacijente, kućne terapije imaju drugu prednost: one štede resurse koji se mogu raspodeliti na prava mesta. Ovo je posebno primetno u projektu lečenja raka u Tajlandu. Lekari u bolnici Ramathibodi u Bangkoku su neke od svojih pacijenata raka lečili kod kuće nekoliko godina i oni imaju koristi od iskustva i infrastrukture koju pruža B. Braun. Pacijenti nisu primorani da leže u bolničkom krevetu sedmicama radi hemoterapije, što je inače uobičajeno u Tajlandu. “Nažalost, Tajland takođe bilježi drastičan porast slučajeva raka,” navodi Phichai Chansriwong, rukovodilac Odela za onkologiju. Lekari u bolnici trenutno leče oko 1000 slučajeva godišnje. “U proseku 300 ljudi više bi zapravo trebalo hemoterapiju.” Međutim bolnica ne može trenutno da ponudi više kreveta i osoblja. Lekari su neke pacijente morali poslati kući bez terapije. 

Približno 600 pacijenata iz velikih bolnica trenutno prima određeni stepen lečenja kod kuće. “Od kada je projekat započeo, pitali smo pacijente o kvaliteti njihovog života i usporedili smo rezultate lečenja s onima od pacijenata koji ostaju u bolnici,” izveštava Chansriwong. Pacijenti s kućnom negom pokazuju viši stepen zadovoljstva, a rezultati lečenja su jednako dobri kao i kod bolničkih pacijenata. “Za pacijente s terminalnim bolestima, lečenje kod kuće čak produžava njihov život za nekoliko meseci, u proseku.” Dodatno zbog uštede troškova i prostora, više ljudi ima mogućnost primiti odgovarajuću medicinsku negu. Više bolničkih kreveta je dostupno za pacijente kojima je to zaista potrebno. Iskustvo je bilo tako pozitivo da je direktor bolnice Leelaudomlipi pripremio još mnogo toga više: “Naš cilj je prvo implementirati program u susednoj bolnici a zatim u celoj zemlji.”

Ova dilema takođe se pokazala i u Nemačkoj: zdravstveno osoblje nedostaje i bolnice su pod značajnim pritiskom troškova - bez obzira na to, pacijentima je potrebno lečenje koje je bezbedno i efikasno. Terapije kod kuće mogu pomoći kako bi se to za pacijente obezbedilo. Za pacijenta na dijalizi Matthiasa Hatschera i njegovu suprugu, na primer. “Dobili smo svoj život nazad,” navodi Claudia Hatscher. “I sutra idemo gledati film.”